Ove godine, od 9. do 11 februara u Nišu se po prvi put održao Međunarodni festival čaja. Povodom tog događaja, podsetimo se malo na čudnu istoriju ovog napitka, koji je ponikao kao lek a postao u napitak čije je konzumiranje preraslo u stil života, a na dalekom istoku u životnu filosofiju - TEIZAM...
Domovina biljke čaj (Thea sp., Camellia sp.) je Kina i Indija (Asam), odakle je kulturom proširen širom planete. Najpre je iz Kine prenet u Japan, a iz Asama se proširio na čitavu Indiju, Indokinu i Burmu. Nakon toga biljka se prenosi na Cejlon, Javu, Sumatru, u Australiju, Braziliju, južni deo Severne Amerike, Južnu Afriku i na ostrvo Fidži. U Evropu je prvi čaj donet 1610. godine brodovima Holandske istočnoindijske kompanije.
Teizam je nastao je i razvijao se u Kini, a razvijen je do savršenstva u Japanu, koji je odolevši varvarskim napadima, nastavio tradiciju. Stav Japanaca prema ritualu pijenja čaja možda najbolje ilustruje odlomak iz KNJIGE O ČAJU Kakuza Okakure: “Čaj je umetničko delo i zahteva majstorsku ruku da bi otkrila njegove najplemenitije vrednosti. Imamo dobrog i lošeg čaja, kao što imamo dobrih i loših slika. Nema savršenog recepta za pravljenje savršenog čaja, kao što nema pravila kako se pravi Ticijan ili Seson“.
Kod nas se pod nazivom čaj podrazumevaju i drugi napitci, spravljeni od raznog bilja, voćni čajevi i sl... Veliki je broj biljnih vrsta koje se koriste u ovu svrhu, bilo zbog svojih lekovitih ili aromatičnih svojstava, namenjenih lečenju ili uživanju. Mnoge od tih biljaka možete gajiti u sopstvenom vrtu, a da pri tome ne narušite njegov izgled. Jedini uslov je da pri nezi svojih biljaka ne koristite hemijska sredstva!
Najčešće se aromatične biljke u pejsažnoj arhitekturi koristeza formiranje tzv. aromatičnog vrta. Poslednjih godina kod nas se ovoj formi poklanja sve veća pažnja, kao prostoru za odmor i uživanje, ali i izvoru svežih aromatičnih i lekovitih biljaka. Aromatični vrtovi kao forma poznati su od davnina. Mogu se naći u portama mnogih srednjevekovnih manastira, u kojima su monasi spravljali, a i danas spravljaju, čajne mešavine i meleme za mnoge bolesti. Biljke su grupisane po vrstama, na površinama koje formira mreža staza. Ovakvo rešenje ne samo da omogućuje lako branje biljaka, već i prijatan odmor uz svojevrsnu aromoterapiju. Mnogi veliki parkovi na zapadu imaju posebne delove, formirane kao aromatične vrtove. Izuzetan estetski efekat postiže se i kada se sade u blizini vodenih površina ili u kamenjarima - alpinetumima, ali se većina podjednako uspešno može gajiti čak i u žardinjerama na balkonu ili terasi.
U aromatičnom vrtu možete posaditi domaću nanu (Mentha piperita) ili druge vrste iz roda nana, zatim neku od vrsta metvica (Calamintha sp.), majčinu dušicu (Thymus serpylum), timijan (Thymus vulgaris), žalfiju (Salvia officinalis), koja se može naći i u raznim varijetetima šarenih listova... Posebno interesantan detalj mogu biti šumske jagode (Fragaria vesca), Ožiljene izdanke šumskih jagoda možete doneti sa izleta i uspešno presaditi u vrt, najbolje početkom jeseni. Razmnožavaju se lako i brzo, ali u van prirodnog staništa gube nešto od svoje arome i lekovitosti... Od šumskih jagoda spravlja se veoma ukusan čaj, kako od plodova (voćni) tako i od listova. Lšće šumske jagode, veoma bogato vitaminom C i upotrebljava se kao jedna od najukusnijih i najboljih zamena za ruski čaj. Aromatični vrt, naravno, treba obogatiti i drugim aromatičnim, začinskim biljkama, kakve su ruzmarin, lavanda, majoran, origano... |
 
 
Primer formiranja jednog aromatičnog vrta, pre, za vreme i posle intervencije, sa dva detalja vrta.
  |
 Ukoliko nemate mesta za aromatični vrt ove biljke možete predvideti i kao deo celog vrta, ali ne samo njih! Evo koje jos dekorativne biljke iz vašeg vrta možete koristiti za spravljanje veoma ukusnih biljnih napitaka. Svima je dobro poznata kleka (Juniperus communis), vrlo dekorativan, uspravan četinarski žbun, čije se bobice upotrebljavaju za dobijanje rakije klekovače, likera od venje i aromatičnog, ukusnog čaja. Ne treba je pobrkati sa ostalim vrstama kleka, čije bobice nemaju nikakav značaj, a mogu biti i otrovne! Od ostalih ČETINARA, tu su obična jela (Abies alba), obična smrča (Picea abies) i Pančićeva omorika (Picea omorica), čiji se mladi izdanci i mlade iglice upotrebljavaju u narodnoj medicini za pripremanje ukusnog čaja, ali i kao lek protiv kašlja i zapaljenja disajnih organa. Bogate su vitaminom C. Takođe treba pomenuti i crni i beli bor (Pinus silvestris i Pinus nigra). Mlade iglice i izdanci takođe su bogati vitaminom C, pa se od njih spravlja lekovit sirup, vitaminski napitak ili čaj za uživanje.
 Što se LIŠĆARSKOG DRVEĆA tiče, izbor je daleko veći. Ukusni čajevi mogu se spremiti od mnogih vrsta koje će vam ujedno napraviti hlad, ukrasiti neki deo vašeg vrta, ili od njh možete formirati drvored. Medju njima su patuljasti, poljski, gorski i beli brest (Ulmus pumila, U. campestris U. montana i U. effusa) od kojih možete koristiti osušene listove. Od cvetova bagrema (Robinia pseudoacacia) može se spravljati lekoviti napitak i čaja za uživanje, ali mogu poslužiti i za pripremanje ukusnog jela, prženi na masti, ili pohovani. Cvetovi se takođe koriste i od lipe, sitnolisne, rane i srebrne (Tilia cordata, T. platyphilost i T. argentea). Svima su dobro poznata lekovita svojstva lipovog cveta, kao i ukusan i mirisan čaj koji se od njih spravlja. Takođe i dekorativnost ovih vrsta. Možda bi trebalo dodati da su još Stari Sloveni lipu smatrali svetim drvetom. Plodovi, mnogobrojne crvene bobice, jarebike (Sorbus aucuparia) nalik veoma sitnim jabučicama jestive su i veoma lekovite. Napitak prijatnog ukusa može se pripremiti i od listova pitomog kestena (Kastanea sativa). Takođe se može koristiti i bodljikavi omotač ploda, ili se upotrebiti voda u kojoj su se kuvali dobro oprani plodovi. Pri kuvanju plodova dobija se jak ekstrat, pa ga je pre upotrebe potrebno razblažiti običnom vodom. Od listova oraha (Juglans regia) spravlja se odličan aromatični napitak tako što se preliju ključalom vodom i kratko odstoje. Što duže stoje, napitak doboja gorči ukus. Za spravljanje čaja koristi se i orahova ljuska i cvetne rese, a od i mesnatog zelenog omotača (klapine) ploda, pored čaja spravlja se i liker. I neke voćke imaju listove od kojih se može spravljati ukusan napitak. Takvi su dudovi - crni i beli (Morus nigra i M. alba) i smokva (Ficus carica). Vašoj pažnji preporučujemo žalosni dud (Morus nigra ‘pendula‘), istih svojstava kao i obican crni dud, ali velike dekorativnosti. Ukusni napitci prave se takođe i od listova kruške, dunje, maline i ribizle, kao i od peteljki trešnje, višnje i maraske. Posebnu grupu čajeva čine voćni čajevi. Spravljaju se od sušenih ljuski i nastruganih ostataka voća, odstranjenih prilikom prerade. Za to su vam na raspolaganju dunja, jabuka, mušmula, oskoruša, šljiva, kajsija...
|
  Među LIŠĆARSKIM ŠIBLJEM takođe se mogu naći vrste pogodne za spravljanje čaja. Takve su običan dren (Cornus mas) i beli dren (Cornus florida), od čijih se sušenih listova sprema ukusan napitak, nalik ruskom čaju. Obe vrste su dekorativna, ali je beli dren daleko cenjeniji u vrtlarstvu, zbog svojih krupnih, belih, mirisnih cvetova izuzetne lepote, a postoje i varijeteti satiranih listova, crvenog cveta... Ne treba zanemariti ni crnu zovu (Sambucus nigra) čiji su cvetovi poznati kao sirovina za spravljanje izvanrednog sirupa, kao i veoma ukusnog čaja karakteristične, prijatne arome. Izuzetnu pažnjužuju zaslužuje skimija (Skimmia japonica), veoma dekorativan, zimzeleni žbun, poreklom iz Japana, čiji se cvetovi  upotrebljavaju za aromatiziranje čaja, kao i božikovina ili, zelenika (Ilex aquifolium), izuzetno dekorativan zimzeleni žbun, veoma cenjen u vrtlarstvu. Mladi listovi i grančice imaju lekovita svojstva. Suše se tako što se prvo provlače kroz plamen, kako laganim sušenjem ne bi izgubili boju i aromu. Tek potom se lagano dosuše i sitne. Zelenika je zamena za daleko cenjeniji paragvajski Mate-čaj.
I na kraju najinteresantnija kategorija vrtnih biljaka - CVETNICE. Bilo da su trajnice ili jednogodišnje, odličan su materijal za priređivanje jedne prave “cvetne čajanke“. Od JEDNOGODIŠNJIH najpoznatiji su neven (Calendula officinalis), čija lekovitost cvetova je dobro poznata u  narodnoj medicini i dragoljub (Tropeolum mayus) čiji svi delovi - list i cvet u vreme cvetanja, kao i zrelo, nabreklo seme, imaju antibiotska   svojstva. Među TRAJNICAMA je izbor daleko veći. Gotovo da možete ceo cvetnjak sastaviti isključivo od biljaka namenjenih pripremanju čajeva. Osim već pomenute nane, metvice i ostalih aromatičnih biljaka, na raspolaganju vam je pre svega slezovi (Malva sp.), koje manje treba predstavljati kao lekovitu biljku, a više kao dekorativnu, u poslednje vreme po malo zaboravljena. Zatim jedna kod nas u vrtovima nepravedno zapostavljena biljka, divizma (Verbascum thapsiforme), krupnih, zlatno-žutih cvetova, koji se razvijaju gotovo celog leta. Izuzetna za formiranje perenjaka i dragocena zbog svoje visine. Ovu magičnu biljku, koja kod nas raste kao korov, nosio je Odisej kao zaštitu od čini čarobnice Kirke. U doba Rimljana smela se brati samo uz magične reči, a hrišćani su osveštanim buketićima, u kojima se divizma obavezno nalazila, kadili kuće na Jovandan... Kod divizme su lekoviti cvetovi, od kojih se spravlja sladkast čaj žute boje, sa mirisom meda. Tu je još i zečija stopa (Geum urbanum) čiji rizom (podzemno stablo) u izvesnoj meri ima lekovita svojstva, ali se uglavnom upotrebljava kao zamena za karamfilić i kao čaj za uživanje, kao i vrbovica, poznata još i kao svilovina, Ivan-čaj, kaporski čaj  (Epilobium angustifolium), koja važi kao medonosna biljka, a njeno podzemno stablo bogato je skrobom, pa se od njega u nekim zemljama pravi brašno i alkoholno piće. Od mladih listova i izdanaka može se spremati varivo ili salata. Od osušenih listova spravlja se ukusan čaj.
Evo jos nekih vrsta za koje je poznata lekovitost, ali ne i dekorativna vrednost. Hajdučka trava (Achillea millefolium) u prevodu sa latinskog znači ”ahilova trava sa hiljadu listova”, zato sto je, po antičkom predanju, Ahil, mitski junak, ovom biljkom lečio rane. U prirodi raste na sušnim do umereno vlažnim livadama i pored puteva na kamenitim mestima. Rasprostranjena je od nizijskih do planinskih predela. U kulturi se gaje mnogobrojne forme različite boje cveta, od bele do ružičaste. Cveta od juna do oktobra, a njene cvetove pcele rado posecuju radi sakupljanja polena. Na zelenim površinama izuzetno lepo izgleda u masi. Jedna je od najranije poznatih lekovitih biljaka Koristi se za lečenje svih stomačnih poremećaja, oboljenja jetre i zuči. Ubrzava krvotok, pomaže kod nekih poremećaja rada srca, leči hemoroide, jača organe za probavu. Istucan i fino prosejan list  stavlja se na rane, čime se sprečava gnojenje i doprinosi brzom zarašćivanjui ublažavanju bolova. Čaj od ove biljke poboljsava apetit.
Luk vlašac (Allium schoenoprasum) je začinska biljka poznata još iz antičkog doba. Ima nežnu lukovicu iz koje izbijaju gusti, veoma ukusni ce-vasti listovi, plavozelene boje, visoki 15-30cm. Samoniklo raste na vlažnim terenima. Iz daleka se može prepoznati po intenzivnom mirisu luka. Cveta od maja do jula, pa je zbog ranog cvetanja veoma rado gajen kao ukrasna lukovica. Cvasti su loptaste crvenkaste ili ljubičasteboje. Brzo se bokori i već u prvoj godini obrazuje 30-40 strukova luka, što ga čini izuzetno zahvalnim pokrivačem tla. Za jelo i začin upotrebljavaju se sitno seckani listovi, koji se beru od proleca do jeseni, pri cemu se snop listova reze makazama iznad zemlje, da bi se sačuvala lukovica za sledeću sezonu.
Danica, crveni ljiljan (Hemerocallis fulva) se slobodna u  prirodi može naći samo ako podvlja i proširi se iz vrtova, gde se uzgaja zbog lepote svoga cveta. U Severnoj Americi i Japanu ova biljka koristi se u ishrani, ali je u Evropi njena hranljivost nepoznata. Za spravljanje raznih jela koriste se gotovo svi delovi ove izuzetne biljke. Mladi prolećni izdanci dodaju se salatama ili pripremaju kao špargla. Cvetni pupoljci kuvaju se i pripremaju kao boranija. Cvetov se mogu pohovati, a osušeni se dodaju kao začin mnogm jelima. Beli, zadebljali gomolji vade se u rano proleće i dodaju salatama, il se kuvaju kao krompir. Ima skromne zahteve prema uslovima sredine, a odgovaraju joj i poluzasenjeni položaji. Cvetovi su krupni, narandžasti ili žuti, na drskama visine do 130 cm. Cveta od juna do augusta. Izuzetna vrsta za cvetne masive, slobodne forme i mešovite cvetnjake.
Da li i Vi želite svoj aromatični vrt? Mi Vam ga možemo osmisliti
|
