Kafa se uspešno gaji u gotovo svim tropskim podnevljima, na strmijim terenima sa kojih se suvišna voda može uspešno oceđivati. U Brazilu se danas proizvodi tri četvrtine ukupne količine kafe, a uspešno proizvodi i u Venecueli, Kolimbiji, Gvatemali i Meksiku, na nekim od zapadnoindijskih ostrva i na Javi. Vreste kafe su dobile ime po mestima na kojima su prvobitno gajene, i ako se one danas gaje svuda podjednako uspešno. Najpoznatije su: "moka", "java", "rio", "santos", "minas"...

Zrno kafe je u stvari semenka ploda koji liči na malu trešnju i raste na visokim žbunastim biljkama sa sjajnim lišćem. Zrno može da bude celo ili sastavljeno iz dve polovine koje su pljosnatim stranama okrenute jedna drugoj.

U prirodi postoji oko 25 divljih vrsta kafe, ali samo dve daju plod koji ima onaj naročit ukus. Jednom beraču potrebno je oko pet dana da bi nabrao količinu plodova iz koje se može dobiti 45 kg kafe. Berba se u glavnom i danas obavlja ručno.

Kafa se prži da bi se oslobodila aroma. Možete to izvesti i kod kuće mada se danas više ne mogu naći kućni pržionici za kafu. Neke domaćice su na primer pržile kafu u rerni ali znalci tvrde da tako pržena kafa nikako nema isti ukus. U svakom slučaju važno je prilikom prženja da vam zrna ne preprže, jer će kafa u tom slučaju biti veoma gorka i neprijatnog mirisa. U koliko je nedovoljno ispržena napitak koji skuvate biće slabog mirisa i ukusa.

Pravilo kaže da je kafa dobrog kvaliteta samo par dana nakon što je samlevena. Postoje tri vrste mlevenja: grubo - čime se dobija kafa za pripremanje u filter aparatima, srednje - kojim se dobija kafa za pripremanje turske kafe i fino - od ovako mlevene kafe sprema se espreso.