RECEPTI
SERBIAN TRADITION HOME SVE U VEZI HRANE... ZA RADOZNALE PISITE NAM... ODGOVORI NA VASA PISMA SLICNO NA NETU...
JUŽNO VOĆE



Sve češće u prodavnicama i marketima kod nas možete naići na voće egzotičnog izgleda. Ja sam, recimo uvek u dilemi...negde između zelje da probam i saznanja da zapravo ne zanm baš ništa o toj voćki. Evo par saveta o tom južnom voću koji će vam sigurno pomoći da ga pre svega prpoznate, a zatim i probate.
AVOKADO

Naziv avokado-aligatorova kruška, su mu nadenuli Englez, kojima e ova voćka imala oblik kruške a njegova kora im je ličila na kožu aligatora. Avokado se vekovima gajio na prostorima južne amerike, a danas se najviše gaji u Kaliforniji.
Ova voćka u sebi sadrži vitamine A,B,C, E i gvoždje. I smatra se da smanjuje nivo holesterola u krvi. Poznata je njegova široka upotreba u kozmetici. Preporučuje se kod držanja dijeta: dva avokada zadovoljavaju dnevnu potrebu odraslog čoveka za voćem.
U prodavnicama avokado možete naći tokom cele godine. Da biste proverili da li je dovoljno zreo, treba da ga blago stisnete, i da vam se njegova unutrašnjost učini meka poput putera. Avokado treba prvo nožem preseći na pola, zatim odstraniti semenke, iseći na četvrtine i oljuštiti koru. Jede se uvek sirov, i to odmah nakon skidanja kore jer brzo potamni. Često se koristi kao prilog jelima, posoljen, i zaliven limunovim sokom ili maslinovim uljem. Možete napraviti i sos tako što ćete u multipraktiku izmiksirati avokado, beli luk i razne začine.
NAŠI

Naši izgleda kao jabuka. Nastala je u Aziji ukrštanjem jabuke i kruške. Ima oblik jabuke a ukus kruške.
Priprema se jednako kao jabuka kožara. Jede se sveze voće ili se od njega prave kompoti, voćne salate ili se jede sušeno.
POMELO

Poreklo pomela vezano je za jugoistočnu Aziju. Danas se uzgaja u Japanu, Indiji, Maleziji i na Tajlandu. Smatra se da je pomelo predak grejpfruta. Priprema se i konzumira kao na jednak način kao grejpfrut. Kora ove voćke je zelena ili žuta, rapava, a meso je ružičaste boje. Pošto se vrh iseče i sadržaj izvadi, u šupljoj kori mogu da se služe kokteli.
MANGO

Mango se smatra najstarijim voćem, u Indiji se uzgaja preko 5000 godina. Smatra se da je BUda sedeo upravo ispod drveta manga kad je doživeo prosvetljenje, pa se mango i dnas koristi u mnogim obredima u Indiji.
Kada je počeo da se gaji plod manga je bio veličine šlive i ne baš prijatnog ukusa. Danas plodovii manga mogu biti teški i više od dva kilograma, a drvo može da rađa plodove i do 100 godina. Plod je kruškolikog oblika, i ako ga Tajlanđani zovu tropska breskva. Sadrži vitamine B i C i dosta gvožđa.
Postoji oko 500 sorti manga, a boja mu varira od zelene preko crvene do žute i narandžaste. Ukus mu je mešavina ukusa ananasa i kajsije. Može dugo da ostane i van frižidera, u činiji na stolu. Tajlanđani ga jedu kao dodatak ribljem sosu, ili začinjen palminim šećerom. Uobičajeno je da se služi isečeno na kriške.
GUAVA

Poreklom je iz Južne Amerike, ali mu je stablo jako prilagodivo raznim uslovima pa je sada ima u suptropskim zemljama a moze da uspeva i na 3000 metara nadmorske visine. Najbolji plodovi dobijaju se od onih vrsta koje sazrevaju u vreme suše. Guava se uvek procenjuje po boji kože koja mora da bude sveze zelena kao engleska trava. Unutrašnjost ploda je tamno crvena, a semenke su jestive. Kada se jede sveže, treba ga raseći na pola i kašikom izvaditi meso koje ima ukus kombinaciju ukusa kruške i jagode. Od jako zrelih plodova najbolje je praviti džem, žele, sok ili salatu. Od zelenih plodova prave se umaci koji se služe uz meso ili ribu. Guava sadrži gvožđe i puno vitamina C, a prema najnovijim istraživanjima smanjuje nivo šećera u krvi.
KARAMBOLA

Karambola ima oblik petougaone zvezde. Na sanskritu njeno ime znači: Onaj koji podstiče apetit, a širom sveta dbila je i druga imena: kineska zvezda, bilimbi, kamrakhm, spu i nak. Poreklom je iz Šri Lanke, ali se puno gaji u jugoistočnoj Aziji.
Voćka karambola je zanimljiva i zbog toga sto istovremeno i cveta i rađa. Zreo plod ima tanku koru koja se ne ljušti, tvrd je na dodir ali je meso mekano i želatinasto.
Karambola može da se jede sirova, kuvana a na Floridi od nje prave veoma slatko vino koje ima ukus meda. Za ukus se smatra da ima ukus jagode. Inače je veoma hranjiva, jer u sto grama ovog voća ima čak 36 grama belančevina. U nekim krajevima sveta stavlja se u turšiju, od nje se prave sokovi umaci. Idealna je za dekoraciju torti, zbog svog neobičnog oblika.
JAPANSKA JABUKA

Njeno drugo ime je Kaki. Potiče iz Japana, gde se mogu naći stabla stara i po 500 godina. Od devetnestog veka gaji se i u Evropi. Biljka je najlepša yimi, kada otpadnu listovi a na golim granama kao lampioni ostanu narandžasti plodovi.
Plodovi dostižu težinu do pola kilograma. Opna ploda je prozirna aispod nje se krije mekano meso puno vitamina C. Najbolji je onaj plod koji je pod rukom mek. Tvrdi plodovi za nekoliko dana sazrevaju na sobnoj temperaturi. Od Kakija može da se pravi sok, džem, sirup, voćna salata.
PASIONKA

Veoma ukusno voće ciji su plodovi nalik ping pong loptici pa je u nogim krajevima sveta upravo tako i zovu.
Ako je kora pasionke naborana to je znak da jevoće sazrelo za konzumiranje. Meso joj je želantinasto, sočno, ispunjeno sitnim košticama. Može se iscediti u veoma ukusan sok. Od ovog voća se pravi liker koji je veoma cenjen u svetu. Sadrži sastojke koji smiruju organizam pa se nervoznim osobama preporučuje da pojedu nekoliko plodova ovog voća pred odlazak u krevet.
MARAKUJA

Ovo voće je poreklom iz Kolumbije. Danas se gaji u suptropskim predelima, a uspeva i u Andima na visinama od 2400 metara nadmorske visine. Plod je veoma slatkog ukusa i izrazito zdrav zbog velikig sadrzaja vitaminaC, kalcijuma, gvožđa. Marakuja se najčešće cedi u sok, čiji ukus postaje izvanredan ako mu se doda sok od limuna. Jede se sveža, samo je treba iseći na pola. Izvanredna je za voćne salate i sladolede.
KUMKVAT

... ili zlatna pomorandža. Bojom i duguljastim izgledom ploda a i ukusom koji je nešto izmedju limuna i pomorandže kumkvat opravdava taj naziv. Postojbina mu je Kina, ali danas se gaji i u Brazilu, Španiji, Argentini, Kaliforniji i južnoj Africi.
Ceo plod je jestiv, a zbog lepote cvetova i lišća gaji se kao ukrasna biljka. Plod kumkvate je sočan i sladak, dok je kora nakisela, pa se secka na kockice i stavlja u koktele. Od ploda mogu da se prave zelei i džemovi, kompoti, sladoledi, voćne salate.
Može se čuvati i do dve nedelje ali u plastičnoj kesi i u frižideru. Kumkvata sadrži vitamini A i C, kalcijum i gvožđe, savršen je za salate. Štiti od prehlade.
KIVANO

Poreklom je iz Afrike gde je i dobio naziv Afrička rogata dinja. I danas se najviše gaji u južnoj i srednjoj Africi, a od pre 70 godina i u Australiji. Zbog neobičnog izgleda dinje sa šiljcima, tvrde kore i prijatnog ukusa, kivano je omiljeno voće koje se često koriti i kao dekoracija. Kivano se nikada ne čuva u frižideru jer bi se odmah pokvario. Najvise mu prija sobna temperatura na kojoj može da izdrži i nekoliko meseci. Plod se jede svež tako što se raseče po sredini. Zeleno meso je puno vitamina A i C. Ima ukus koji je kombinacija ukusa banane i limuna. Kada raste na nižim temperaturama plodovi nemaju koštice.
PEPINO

Ovo voće je poreklom iz Perua, ali se danas gaji i na Novom Zelandu, u Kaliforniji i drugim krajevima sa umerenom klimom. Pepino pripada rodu papaje, ima ukus sličan krastavcu i dinji. Ovalnog je oblika, ima žutu koru sa prugastim ljubičastim šarama. Plodovi su veliki kao šljiva, mada ima i onih koji dostižu veličinu ploda papaje. Zreli plod je zlatnožute boje, i čvrst. Jestiv je ceo plod, čak i semenje. Sprema se na razne načine, a najpoznatije jelo je PEPI: pepino ispržen na margarinu i dobro začinjen. Pepino je prijatnog ukusa, a sadrži vitamine A, C, kalcijum i dobar je za dijabetičare.
PAPAJA

Papaja se još naziva i tropska dinja, jer po ukusu podseća na dinju. Gaji se najviše u Južnoj Americi, Indiji i južnoj Africi.
Stablo papaje slično je palmi, a plodovi mogu da budu teški i do deset kilograma. Kora zrelog ploda je žute ili narandžaste boje, sa braonkastim mrljama. Plodovi koji nisu zreli kuvaju se kao povrće. Zrela papaja sadrži više vitamina.
Kada se priprema za jelo, papaju treba preseći uzduž, na dve polovine, kašikom izvaditi semenke, kao kod dinje, i oljuštiti koru. Ovo voće je idealno za pravljenje salata, ali je ukusno i kada se posluži isečeno na kriške i preliveno limunovim sokom.
ĆIRIMOJA

Postojbina Ćirimoje su Andi, i gajili su je još Inke. Raste na visinama od 1000 do 2000 metara nadmorske visine. Nazivaju ga još i ljubavno voće jer ima oblik srca.
Kora mu je smeđe-zelena, veoma tanka i ima šare slične ribljoj krljušti. Ispod kore je meso bele boje bogato vitaminom C i crne koštice. Nedovoljno zreli plod sazri za dva do tri dana u kesi od hartije, na sobnoj temperaturi. Plodovi koji se u ruci čine teskim za svoju veličinu su najsočniji. Najbolje je da se jede sveža, presečena na pola i kašikom, mada se može od plodova praviti žele ili džem.
LIČI

Azijska trešnja, veoma omiljeno voće u Kini gde se inače i uzgaja već preko 4000 godina. Prva knjiga napisana o voću bila je posvećena upravo ličiju. A na Tajlandu postoje čak i festivali posvećeni ovom voću. Ako vam neko u toj zemlji pokloni liči znači da vas mnogo voli i da je spreman da vam ponudi brak. Kora ličija je crvenkastosmeđe boje, a ispod je providno meso koje obmotava košticu. Kada se ovo voće priprema za jelo, potrebno je da se nožem zaseče kora i napravi mali rez, tad je koru lako oljuštiti prstima. Providno meso iseče se na pola i iz njega izvadi koštica. Najbolje je kada se liči jede svež, a ne iz konzerve ili sušen, jer tada gubi dragoceno gvožđe i vitamon C.





RECEPTI